Ко није ушао у Улицу Читалића, ко није помирисао колаче из Земље књиге, ко није загрлио амбасадора Читалића, ко није стајао уз штанд Читалића – не зна шта су Читалићи…
Читалићи почињу као школски пројекат и чак и због тога што нуде много активности и такмичарских категорија, не бисмо били интереснатни да у свакој нашој школи нема по једне креативне породице колега и ученика. Ове наше малене породице су срце и душа наше приче. Свака је посебна и оригинална, а опет, сви заједно гајимо и међу колегама, и међу децом, једино правило Читалића – сарадња пре свега!
Зато, ако сте заинтересовани да сарађујемо, да делимо идеје и инспиришемо друге да нам се придруже, обратите се неком од координатора школских, општинских или реагионалних тимова, али имајте на уму како смо настали и расли:
Беседа Читалића
Промовисање љубави према књизи и читалаштву није нека новина, нити ауторски тим Читалића жели да својата оно што није оригинално. ,,Читалачка значка“ коју организују многе општинске народне библиотеке широм Србије само су доказ да смо сви одрастали уз књиге, ишчекивање да примерак књиге са списка напокон буде враћен у библиотеку, стрепњу од тежине питања на тесту и одушевљења кад вам песник уручи златну, сребрну или бронзану значку у коју је утиснут лик познатог писца.
Оригиналност нашег подухвата је у за овдашње људе нетипичном феномену сарадништва! Наш пројекат подразумева сарадњу унутар школе, затим сарадњу школе са народним библиотекама и другим установама културе, сарадњу са издавачима и министарствима (културе и просвете), сарадњу школских библиотекара и библиотекара из народних библиотека, сарадњу са уметницима, писцима, музичарима, приватницима, локалном самоуправом, са бившим и будућим библиотекарима…
САРАДЊА је синоним наше приче, јер само удружене школе могу изазвати издаваче да донирају оно што је најпотребније школским библиотекама (нове модерне књиге), само удружене народне библиотеке могу да изазову већу читалачку револуцију него Сајам књига у Београду, који је већ сам по себи феномен, само удружене општине могу да покажу другима какву оригиналност имају, са мо удружени библиотекари, наставници и учитељи могу свету да покажу колико добре деце имамо и колико се ипак чита!
Кад посегнеш за нашим пројектном у намери да му промениш име и пресадиш га у своју средину, сети се да си окрњио циглу једне велелепне грађевине коју су генерације градиле, а ми их се сећамо у нашој средини, као и ти у својој (наше се успомене зову тета Винка, тета Славијанка, учитељица Ружица, учитељица Љубинка, Јосифка, професорка Ружица, професорка Тања, професорка Мира…како се зову твоје?)
Кад узмеш оно што чему су други удахнули живот и несебично понудили свима, размисли имаш ли право на сопствени потпис? (наша су имена Маја, Соња, Славица, Наташа, Сандра, Ивана, Весна, Синиша, Гоца, Бранка, Бранислава, Јелена, Тања, Гордана, Верица, Селена, Власта, Војкан, Ана, Пеђа, Соња, Драгана, Ивона, Александра…која су твоја?)
Кад отргнеш једну школу, једну општину, један регион из ове приче, сети се приче о Седам прутова (наш је завичај Алексинац, Ћићевац, Сталаћ, Зајечар, Књажевац, Бољевац, Дољевац, Кикинда, Црна Трава, Београд, Ниш…који је твој?)
Размисли – није ли боље и вредније да заједно наставимо градњу која може бити велика задужбина свих нас, јер само САРАДЊОМ можемо да победимо кич, шунд, неукус…Само ако много читалачких тачака засветли у истом трену, осветлићемо ове просторе уверењем да није све изгубљено и да док има деце која читају бајке, постојаће осећање за исправно и неисправно!
Докажи да волиш књигу, децу и просветитељство – не прекрајај, него нам се придружи!
