ДОБРИ МАЈСТОР ФРИЗЕР
Јоца никако није хтео да се шиша. Прошлога лета један фризер му је огребао уво, и Јоца сада стално мисли да ће му сваки фризер одсећи и лево и десно уво. Али од тада је Јоци порасла дуга коса и тата хоће да се Јоца подшиша. Узео тата Јоцу за руку и пошао од фризера до фризера, а Јоца ниједноме није дозволио да га подшиша. Плакао је, млатарао главом и бежао са столице. И онда је тата увео Јоцу у радњу доброг мајстора фризера.
Добри фризер је молио Јоцу да му дозволи да га подшиша. Покушавао је да га убеди како је то корисно и како он не скупља дечије уши. Јоца није хтео да попусти. Тада је добри мајстор фризер отишао иза паравана да промисли, а кад се вратио, предложио је Јоци да се играју фризера.
Рекао је:
– Хајде, Јоцо, ти буди фризер, па мене шишај.
Јоци се то учинило врло занимљиво па кад је прави добри фризер сео на столицу, Јоца дохвати маказе и поче сећи ретку црну косу. А онда је фризер рекао:
– Јоцо, али сад је ред да ја мало будем фризер.
Јоци се игра допала па је и он сео на столицу за шишање.
И тако је мало Јоца шишао фризера, мало фризер Јоцу, док Јоца није био потпуно и лепо подшишан, баш онако како је желео његов отац.
А кад је тата извео Јоцу из радње, добри фризер је скинуо с главе невешто ошишану власуљу.
Читалићи кликераши: 1. разред