Била у краља Матије веома лепа кћи, али тако лења да целог свог века никад
није радила. Ништа није знала радити, већ је по цели дан седела пред огледалом. Кад дође време да се уда, њезин отац разгласи на све стране да ће удати своју кћер, али уз услов да је онај ко је узме мора за три године научити сваком послу.
Прошло је после тога доста времена. Краљеву кћер нико није тражто. Онда краљ пошаље своје изаслнике на све стране да траже мужа за његову кћер. Ови се разиђу куда који, а један виде на путу неког момка где сам оре њиву с осам волова. Јаве и њему да краљ удаје кћер и позову га да пође с њима пред краља. Овај се уплаши, али што ће кад мора.
Кад је дошао пред краља, каже њему краљ све по реду шта је и како је, а момак обећа да ће за три године девојку научити сваком послу. После весеља које је трајало целу недељу, узме момак краљеву кћер и пође својој кући, а краљ га испрати добар комад пута и на растанку му каже да ће се видети за три године.
Кад момак дође својој кући, истрчи мајка његова пред њега и зачуди се лепој девојци. Сутрадан узме момак рало и волове и оде у поље, а мајци каже да не гони девојку послу.
Кад увечер момак дође из поља, а мајка изнесе јело да вечерају, он ће мајци:
– Мајко, реци, ко је данас радио?
– Ти и ја – одговори мајка.
– Ех, па ко је радио, тај ће и јести – рече момак.
Краљевој кћери то није било по вољи, па се расрди и оде га спавање.
Друге вечери опет тако урадише. Кад је освануо трећи дан, девојка ће свекрви:
– Мајко, дај и мени да што радим, да не седим бадава.
Свекрва јој даде посла. Цепкала је дрва. А увечер седне момак за вечеру, па упита мајку:
– Мајко, ко је данас радио?
– Нас троје: ти, ја и краљева кћи – одговори мати.
А момак ће: – Е, ко је радио тај мора и јести.
Па сједоше све троје и вечераше. Тако се, мало-помало, краљева кћи научи сваком послу и кад јој после три године отац дође у госте, па виде како му кћи са свекрвом раме уз раме ради, био је задовољан те јој рече:
– Гле, зар и ти знаш нешто радити?
– Знам, јер код нас је тако – рече девојка. – Ко не ради ,тај ни не једе. Него, знаш што, оче, ако мислиш ручати, а ти нацепај које дрво.
Краљ донесе многе дарове и преда их кћери и зету, па их онда све троје одведе у свој двор. Краљ је после држао тог момка као рођеног сина и још за живота му обећао краљевство.