ШАРЕНЕ СТРАНЕ ИЗ ЦРНЕ ТРАВЕ

НАШ ДАРОДАВАЦ ЈЕ ЉИЉАНА ГЛИГОРИЈЕВИЋ ИЗ ЦРНЕ ТРАВЕ.

Љиљана Глигоријевић рођена је у Дарковцу код Црне Траве. Живела је у Житковцу крај Алексинца, где завршава основну школу и Педагошку академију. Од 1987. године ради као учитељ у Црној Трави до данас. На Учитељском факултету дипломира 2007. године.

Поезију пише од ране младости и у последњих неколико година, заступљена је у многим зборницима, руковетима и алманасима. Добитник је више престижних награда, повеља и признања. Предано посвећена свом учитељском занимању и педагошком раду са својим ученицима, за само неколико година осваја више од стотину осамдесет награда, признања, диплома и похвала на школским, општинским, републичким и међународним такмичењима.

Својим песмама и кратким причама заступљена у преко седамдесет зборника, руковети и алманаха. За свој књижевни рад добитник је бројних награда и признања. Књига „МИ ЋЕМО ТИ БИТИ НАДА“ је њена прва самостална књига објављена 2013. у издању Уметничког клуба РАСКОВНИК из Смедерева. Члан је СКОР-а (Савеза књижевника у отаџбини и расејању), Књижевног клуба „Mирослав Мика Антић“ из Инђије, Удружења балканских уметника из Суботице… Један је од оснивача и најактивнијих чланова Уметничког клуба РАСКОВНИК.

Данас живи и ствара у Власотинцу.

ЉИЉАНА ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈПОЗНАТИЈИХ УЧИТЕЉИЦА У СРБИЈИ. ЊЕНУ УЧЕНИЦИ ОСВАЈАЈУ НАГРАДЕ НА БРОЈНИМ ТАКМИЧЕЊИМА У ЗЕМЉИ. ТАКО ПРОНОСЕ ИМЕ СВОЈЕ ШКОЛЕ И ЦРНЕ ТРАВЕ.

Црна Трава позната је као печалбарски крај, из ког је између шездесетих и осамдесетих година прошлог века отишло скоро две трећине становника. Та тенденција је настављена и између последња два пописа, када је општина изгубила готово трећину становника. Данас у најмањој општини у Србији сада живи нешто мање од 1.700 људи.

ЗАТО ЈЕ ПЕСНИКИЊА ЉИЉАНА И ОПЕВАЛА ТУГУ ЦРНОТРАВСКУ:

ЦРНА ТРАВО

Црна Траво, мајко моја мила

огњишта се твоја затворила

из светиљки светлост ти не гори,

нит се звонка девојачка песма ори,

не чује се ни дечија граја – туго моја, туго завичаја.

Ал’ не дај се ти огњиште наше,

ти колевко наших прадедова,

већ рашири своја недра бујна

па позови у окриље твоје,

миле кћери и синове своје,

нек се врате Вилинскоме Лугу

дечја граја нек растера тугу!

Хвала, Љиљо!

Видимо се на Смотри у мају!