ЕВО И ЊЕ, СУЗАНЕ ВИДАКОВИЋ КРИВОКАПИЋ! ПОНОВО!
Сузана Видаковић Кривокапић рођена је у Старом Жеднику. Живи у Суботици. Ради у ОШ„Никола Ђурковић“ у Фекетићу, као учитељица.
Има објављену једну збирку песама за децу „Нисам више клинка“. A ЕВО ОЧЕКУЈЕМО И ЊЕНУ ДРУГУ КЊИГУ. Погледајте насловну страну! Дивно, зар не!
Песме су јој објављене у „Антологији детињства“, у међународној збирци поезије „Цитат. рс“, у међународној збирци песама „Загрли живот“ посвећеној лечењу деце оболеле од рака, у неколико зборника, у часописима за децу „Ризница“ и „Слова на струју“ и једна прича у књизи „Најлепше приче за децу и младе“.
1. НИСАМ ВИШЕ КЛИНКА
Сви у мени виде клинку,
малу, слатку, са кикама,…
А ја сањам праву шминку
и већ ходам на штиклама…
На ТВ – у пратим моду,
па сређујем дуго себе…
Смејем се кад спазим роду,
какве лаже… купус… бебе!
На нету сам по три сата,
слушам песме, пишем, читам,…
Онда трчим преко врата…
До кад могу…? – тихо питам.
Тати, мами – тону лађе,
мој пубертет њима смета! “
Тешко нама, шта нас снађе?!“
Мисле да је пропаст света!
Кад им кажем: „Имам дечка!“
Тата тад на шкрге дише…!
Зури – ко да игра мечка, а…
ја нисам клинка више!
За своје стваралаштво награђена је трећом наградом стучног жирија, две године заредом, на Међународном фестивалу песника за децу „Булка“, песма „Хоћу да нам кмечи“ је проглашена за најбољу песму на конкурсу „За бебе“ у Нишу. Добитница је треће награде за љубавну песму и циклус песама на конкурсу за најлепшу љубавну песму „Моја љубав“ у Мркоњић Граду. Члан је клуба песника „Орфеј“ – Суботица и Удружења балканских уметника.
2. ЦЕНТАРФОР ИЗ ШЕСТОГ Б
Немања је дечак страва,
његов осмех разведрава…
Као први сунчев зрачак
отера из мене мрачак…
Виђам га у школи често,
имамо и тајно место!
Игра фудбал као Видић,
мада је помало стидић…
После школе сваког дана
поље му је Маракана!
Лева, десна – десна , лева,
од Роналда боље шева…
Лети лопта по терену,
пратим га у сваком трену.
Обожавам ту фигуру!
Још кад науљи фризуру!
Не смета му што је шести
ни кад дође до крљања…
Ал кад гол у мрежу смести,
викнем срећна: „То Немања!“
Он ми осмех да пред свима,
а ја сва у облацима…!
На срцу се роди бора
због мог згодног центарфора…!
После меча шетње следе,
лежање на мекој трави.
Док порази и победе,
нису важни због љубави!
Хвала, Сузана, дивна порука за крај и
дарови за наставак дружења са Читалићима! 🙂