Ћићкови Читалићи у шк. 2017/2018.

Стартовали

Мало друштво садашњих трећака, који су прошле године учествовали на Међународној смотри „Читалићи 2017“, проширено је ове године ученицима II-2 разреда. Посебно нам је драго што је први њихов наступ пао у Дечију недељу.

Они су за маскенбал имали специјалан задатак. Тема за овогодишње дневнике читања биће Вук и његов „Српски рјечник“. Идемо у сусрет обележавању двеста година од изласка „Рјечника“. Зато су нам читалићи, представили Вука и његове савременике: Доситеја, Филипа Вишњића, Његоша, Бранка Радичевића, ‘Ајдук Вељка, Карађорђа… Уз Вука је, наравно, прошетала и његова ћерка Мина.
Гусле и устаничка кубура биле су неизбежан реквизит на слици из Вуковог доба, па и на маскенбалу.

Читалићи, срећно ишли Вуковим путем!

Малено је зрно бисерово, ал’ се носи на господском врату

 Обележавање Вукове недеље је редовни задатак за учеснике републичког пројекта Читалићи. Погон за драму игру и плес, чији је ментор Славица Чикарић, показао је како уобичајено може да постане посебно.

Ученици II/2, уз помоћ другака Славице Јовановић и Ане Ивановић, припремали су се месец дана за јавни час поводом Вуковог рођендана који је одржан 6. XI у Народном музеју „Топлица“. Провели су нас речју, игром и песмом кроз живот и рад реформатора српског језика и писма, у амбијенту који је одисао духом Вуковог времена. За сценографију, костиме, реквизит и маску побринули су се учитељице и родитељи ученика. Програм је осмислила и са децом увежбала учитељица Славица Чикарић. Ни једно дете није читало са папира, а за похвалу је била и дикција.

Час је завршио фолклор шестака са играма из Шумадије.

Да им није урока

 

Читалићи петог и седмог разреда објавили на Митровдан, 8. новембра, зидно издање Вуковог „Српског рјечника“ у специјализованој учионици за српски језик. Изабрали су 27 речи од око 27000 одредница из првог речника српског језика.

Речник је илустрован ликовним минијатурама које су урадили Душан Павловић и Нађа Цветковић, протомајстори из пројекта „Читајући нити“. У зидно издање унели су фолклорне мотиве са чарапа, кошуља, ћилима, тканица, пешкира, зубуна…

Подражавајући Вуков лексикографски рад, трудили су се да речник, и у малом, буде енциклопедија народног живота Срба на почетку 19. века. Показали су то и избором речи, и структуром речника и начином размишљања.

Како је Вукова мајка гледала да јој син не изађе из куће без нечег црвеног на себи, а Вук је црвени фес носио до краја живота, то су и они терали урок од себе. Странице речника повезали су црвеним концем.

Да би био вернији Вуковом издању, и њихов речник има предговор и граматику. У џепове четкара из руку наших прабака, убацили су картоне на којима су речи које је Вук користио у граматици и његове мисли о језику. То је био истраживачки задатак читалића-кликераша.

Наш Вуков „Рјечник“ ученици могу погледати организовано, до краја новембра, петком у току четвртог часа, када је учионица слободна.

Од идеје до реализације ученике водила наставница Милка Тошић.

ОПА ЦУПА ЛИЈЕВКЕ СА ВУКОМ

Читалићи петаци су 18. 12. 2017. још једном показали да читање најзначајније српске књиге у 19. веку ни данас не мора да буде смарање. На угледном часу, који је повезао сродно градиво српског језика, историје, физичког и грађанског васпитања, разговарали су о одредницама из Вуковог „Рјечника“ којe означавају имена дечијих игара или су у вези са њима.

Подстакли су ученике V2, па су на редовном часу, заједно са Вуком: женили трљу, водили бабу, играли се клиса, лончића, полетиша, грабикапе, опа цупа лијевке … Што нису нашли у „Српском рјечнику“, нашли су у „Животу и обичајима народа српског“.

Играње је пратило ритмичко казивање кратких фолклорних форми, а која ће екипа започети игру решавали су старим разбрајалицама или хватањем у штап. Од играча се захтевала спретност, брзина, прецизност, домишљатост и осећај заједништва.

Осврнувши се на друштвеноисторијске прилике у Србији под Турцима, у деценији пред Први устанак, закључили су да се деца играју увек и свугде, и у времену зла и на згаришту, јер игру покреће жудња за слободом.

Вук је објашњењима уз ове речи дао онолико простора колико и највећим српским светињама. До каквих изненађујућих открића нас је довело једномесечно истрaживање „Српског рјечника“ на том пољу, читаћете подробно у трећем броју нашег „Ђерва“.

Угледни корелацијски час, на крају истражене теме у оквиру пројектног учења „Читалићи 2018“ и „Читајући нити“, реализовали су наставници Данило Раденовић и Милка Тошић.

 

Leave a Comment