ЕВО ПАКЕТИЋА ИЗ ФЕКЕТИЋА!
Своје књиге за наше ЧИТАЛИЋЕ подарила је СУЗАНА КРИВОКАПИЋ! Она учитељица-песникиња која је прелепо рекла: „ Научила сам Антићеву дефиницију “да је после детињства исто као и сутрадан после празника”, па не дам да тај ,,празник” потпуно прохуји. Славим га са својом децом, кроз дивне успомене, сликам својим стиховима… а као учитељица гостујем у детињству својих ђака… Певајући о њиховим љубавима, занесеностима, опчињеностима и лепоти… чувам и њихова детињства. Вечито на мосту који спаја детињство и зрело доба…“

Сузана Кривокапић – рођена 24. фебруара у Старом Жеднику. Живи у Суботици. Ради у ОШ „Никола Ђурковић“ у Фекетићу, као учитељица. Има објављену једну збирку песама за децу „Нисам више клинка“. Песме су јој објављене у „Антологији детињства“, у међународној збирци поезије „Цитат. рс“, у међународној збирци песама „Загрли живот“, у неколико зборника, у часописима за децу, у књизи прича „Најлепше приче за децу и младе“.

У једном интервјуу Сузана је одговорила зашто, између осталог, пише и за децу:

„Боравећи, вечито, у руменилу детињства, прво свог, затим своје деце и својих ученика… заувек ћу, једним делом своје душе, остати дете. Свакодневно дружење са децом, упознавање и познавање њиховог укуса, њихове жеље да се спозна свет, да се “граде мостови”… је заправо чврст темељ поезије намењене њима. Углавном се трудим да осликам речима њихово детињство, у чије одаје ме они сами, својим срцем уводе… Наравно… дочаравам им и поклањам и поетске слике свог детињства, које је заиста било дивно.“

НИСАМ ВИШЕ КЛИНКА
Сви у мени виде клинку,
малу, слатку, са кикама,…
А ја сањам праву шминку
и већ ходам на штиклама…

На ТВ – у пратим моду,
па сређујем дуго себе…
Смејем се кад спазим роду,
какве лаже… купус… бебе!

На нету сам по три сата,
слушам песме, пишем, читам,…
Онда трчим преко врата…
До кад могу…? – тихо питам.

Тати, мами – тону лађе,
мој пубертет њима смета!
“ Тешко нама, шта нас снађе?!“
Мисле да је пропаст света!

Кад им кажем: „Имам дечка!“
Тата тад на шкрге дише…!
Зури – ко да игра мечка,
а… ја нисам клинка више!

За своје стваралаштво награђена је трећом наградом стручног жирија, две године заредом, на међународном фестивалу песника за децу „Булка“, песма „Хоћу да нам кмечи“ проглашена је за најбољу песму на конкурсу „За бебе“ у Нишу. Добитница је треће награде за љубавну песму и циклус песама на конкурсу за најлепшу љубавну песму „Моја љубав“ у Мркоњић Граду.
Члан је књижевног клуба „Орфеј“ – Суботица и Удружења балканских уметника.
Ево још мало разговоа са Сузаном:

„Нико као песници не уме да слави љубав, велича је и ставља на пиједастал небески. Бог је из љубави сворио свет… љубав је живот! Љубав је инспирација… и поезија! Значи… од кад постоји љубав постоји и поезија. Свако ко уме снажно да воли и да види лепоту има и духовни потенцијал који му даје инспирацију за “песму”…

ЉУБАВНА КЊИГА
Стискам снажно срце своје
корицама споменара.
Закључано, златне боје,
исечено из „Буквара“.
По средини расцеп има,
завесу на прозорима.
Испод ње се крију риме
и најдраже мушко име.
Постала ми главна брига
та љубавна…моја књига!
Много што – шта она крије,
за мамино око – није!
Тражим неко тајно место
где ње нема тако често.
Јер ће њене веште руке
пронаћи је без по муке!
Столица ми следи врућа,
жариће ме до сванућа,
до петлова и свитања,
док не пита сва питања!
Откриће се многе тајне,
ту су срца, звезде сјајне…
У њој кријем љубав праву,
зато стављам кључ у браву!

СУЗАНА,

ХВАЛА!

Добро дошли на Смотру у мају!