Светлана Биорац Матић

Стигли нови поклони Читалићима, али овог пута нису  из даљине путовале. Алексиначка песникиња Светлана Биорац Матић поклонила нам је пар својих књига, као и неке за које је сматрала да ће бити корисније у школским библиотекама.

1948226_10205943110367452_8956851831823058993_n

Светлана Биорац-Матић рођена је у Рашки. Писањем се бави дуги низ година и до сада је објавила три књиге поезије и то :

„Камене стопе“ (2002);

„Тетоваже душе“ (2010) и

„Чекајући воденичаре да се врате“ (2014) године.

Све књиге су у издању Центра за културу и уметност из Алексинца. У припреми за шампање је четврта књига поезије за одрасле, као и књига поезије намењене деци. Добитник је многобројних награда, признања и похвала за своје књижевно стваралаштво као и Општинске награде грда Алексинца за стваралаштво и допринос култури. Песме су јој превођене на више светских језика. Живи и ствара у Алексинцу.

ПРВЕ СУЗЕ

Рекла је: „ Све је прошло,

И ништа више не важи,

Од данс другог волим

И ти другу потражи.“

Рекла је : „Морам д журим,

Друштво ме чек ново.“

А ја сам ћутао само,

Нисам реко ни слово.

А негде, тамо, у души

Скупљала грудва се бола,

Мајушно моје срце

Сломила је на пола.

„До ње ми није стало“

Важно сам рекао свима

Али сам скривао очи

И крупне сузе у њима.

И данас када сретнем

Ту, прву љубав, у граду,

У оку ми се кришом

Две крупне сузе прикраду.

Светлана је писац текста химне Читалића 2014. 🙂

ХИМНА ЧИТАЛИЋА

За њих никад нема зиме

ни досаде, ни смарања,

док читају лепе риме

време им је  – одмарања.

 

Кад крене нервоза

чаробњак из Оза

Хари Потер и другари

решавају такве ствари

а у башти сљеза боје

сакривају тајне своје.

 

Открили су многе тајне

у књигама што се крију

заронили у читање

и пронашли – чаролију.

 

Па кад падне вече

и Љутито мече

тад чуперак сања плави

торту на пет спрата прави

па се с Петром Паном скрију

у ту земљу Недођију.

 

У бајкама уживају

и сањају  дивне снове

пронашли су извор знања

што се просто – књига.

 

С Моби Диком док се друже

живот им на бајку личи

с Плавим зецом светом круже

и Седефне беру руже.

Књига им је радост права

сретно живе у тој причи

свуда сеју зрно знања

браво, браво, Читалићи.

Хвала, Цицо!

Дочекаћемо госте заједно!

1 thought on “Светлана Биорац Матић

Leave a Comment