Поштовани Читалићи, данас је стигао паке пун књига које нам послала једна Татјана. 🙂
ТАТЈАНА РАКИЋ ДАН рођена је 1962. године у Пожеги, где живи и ради као учитељица. Пише прозу и поезију за одрасле, прозу за децу, ликовну и књижевну критику и стручне радове из области васпитања и образовања. Слика и израђује скулптуре од жице. Радови су јој заступљени у више антологија. Награђивана је, а дела су јој превођена.
,,Како ме очарала Таша“, каже књижевник Мошо Одаловић. Мајушна, мудра, радознала, тек упртила торбу и кренула у живот, а са свих страна – наџорни брижници. Не тамо! Овамо! Не тако! Овако! Упамти! Срећом, на врућој жици-разделници нашла се Татјана и лепим умећем извела Ташу до узвишице; онамо где јој не можемо повредити суверенитет, а њена љупка незнања нађачају сва наша знања. Обимом невелика, садржајно амбициозна, језички чиста, стилски несвакидашња, необично ликовно обликована, ова књига, која претендује да буде намењена деци, у суштини је вишеструке намене: деци ће бити нешто што им уобичајено не нуде старији, док ће родитељима бити поучно штиво о раном одрастању.
У ЦВЕТНИКУ ПЕСНИКА УЧИТЕЉА НАЛАЗИ СЕ ТАТЈАНИНА ПЕСМА О ГРАДЊИ КУЋЕ. ПРОЧИТАЈТЕ ЈЕ!
ГДЕ ГРАДИТИ КУЋУ
Где се чује птица пој,
добро је место за дом мој.
Тамо где и петао пева,
добро је да се снева.
Где се скупе овце да леже,
одатле ни људи не треба да беже.
Где се заустави пчела рој,
срећно је место за дом мој.
Где се на земљи сакупе мрави,
добро је место да се борави.
Закотрљаћу погачу,
ако се на лице окрене,
ту је добро место и за мене!
Кад ударим ногом о ледину,
ако зазвони, не дам нико да ме одатле гони.
Где се заустави пчела рој,
срећно је место за дом мој.
Где се на земљи сакупе мрави,
добро је место да се борави.
ХВАЛА, ТАТЈАНА, И МНОГО СРЕЋЕ У РАДУ!