ШТО ЈЕ КОЛО ВЕЋЕ, БОЉЕ СЕ ОКРЕЋЕ!
У наше читалачко коло опет се ухватила Вера Цветановић из Бабушнице.
Вера Цветановић је рођена 17. априла у Братишевцу од мајке Гвозденке и оца Миодрага Стојановића. Наставник је српског језика и књижевности у Основној школи „Деспот Стефан Лазаревић“ у Бабушници. Бави се новинарством, лектуром и уређивањем књига.Покретач је и уредник школског листа „Ђачке искре“ у својој школи и општинског месечника „Лужничке новине“. Пише поезију за одрасле и за децу. Песникиња Вера Цветановић је по броју књига најуспешнији песник са овог поднебља. Објављена је у бројним листовима и часописима; заступљена у антологијама љубавне поезије. Пише од срца и ствара из душе, јер и као сваки заљубљеник у лепу реч одаје почаст истој:
,,У срцима зна да буја да усрећи да дарује, благо оном ко је има он је богат да и царује.“
(Ода лепој речи)
Говорећи о свом раду Вера Цветановић је једном истакла : „Богат је онај који има и запише реч. Онај који запише оно што у себи носи, тај надживи себе и своје време“. За наше Читалиће Вера је даривала 8 књига. Ево пакета лепих речи.
ПОЕТЕСА из Бабушнице, ВЕРА ЦВЕТАНОВИЋ добитница је књижевне награде „Милорад Цумбо“ за 2015. годину. Конкурс за књижевну награду „Милорад Цумбо“ од 2012. године редовно расписује Интернет портал Књижевног клуба „Саборник“ из Перта (sabornik.8m.com) у Западној Аустралији. Награда је устоличена као сећање на песника Милорада Цумбу.
Циљ овог конкурса је и неговање српске Ћирилице, који обавезује учеснике конкурса да радове достављају писане на најсавршенијем писму данашњице.
Председник жирија Миљан Ковачевић, објављујући једногласно донесену одлуку жирија, рекао је да посао жирија није био нимало једноставан због великог броја пријава са свих простора где живе и стварају Срби. Члан жирија Душан Гајић истакао је да поезија Вере Цветановић одише тананим лирским рукописом преточеним у једноставан и разумљив стих.
С БЛАГОСЛОВОМ
Још једном испратих ђаке
к’о мајка са кућног прага.
У нови неки почетак
одоше та лица драга.
С благословом су пошли,
нек прате своје свице.
За пут у нови живот
сашила сам им торбичице.
У торбици по оловку
да наставе школовање.
У жељеној новој школи
увећају своје знање.
И парица уз оловку,
нек лагодно буде свима.
Новац кажу није важан,
ал’ је добро кад га има.
Затим хлепчић што умесих
да не буду никад гладни.
Изобиљем да се хвале,
увек вредни, увек радни.
Сакрила је још и кестен
торбичица мала ова
да их прати успех, срећа,
остварење многих снова.
Вера Цветановић
Честитамо. Вера, на још једној награди и желимо нове успехе. Хвала на дару!