Када вас у Читалиће позивамо ми који их осмишљавамо, може се некима који не познају оно што радимо, чинити да то радимо из неког интереса. Међутим, када вас у наше име позове неко ко се придружио тиму и током само једне године осетио оно што је у позиву својим пријатељима проследио, онда се ради о истинком разумевању.
Преносим најлепши позив за придруживање Читалићима:
,,Драге моје пријатељице (и директоре😀),
Желим да вас позовем да се прикључите ,,Читалићима“, иако су можда ваше школе добиле званичне позиве. Ја сам одушевљена концептом, енергијом, жељом аутора и свих укључених у тај пројекат да се промовише читање са разумевањем, да деца науче да раздвоје битно од небитног, да пишу, подвлаче; допада ми се концепт витештва, допада ми се што у пројекат желе да укључе и децу са потешкоћама, као и старије (у фб изазову), допада ми се што се труде да и у дијаспори очувају српски језик и ћирилицу, што желе барем да покушају да направе читалачку колонију идућег лета (уколико пронађу средства). Допада ми се што промовишу заједништво и сарадњу, умрежавање у правом смислу.
У пројекту пише да се бодови рачунају као стручно усавршавање (не замерите ми на можда непрецизној формулацији, знате да нисам у просвети), те су волонтери ипак на добитку. Мада је највећи добитак срећа кад деца пуне библиотеке.
Знам да нас има много ентузијаста и заљубљеника у писану реч, ево још једног начина да се повежемо…
Рок за пријаву се ближи, па похитајте, драге моје (и директоре), да се и ту дружимо. “
Ја ћу само додати:
ДОБРО НАМ ДОШЛИ!
И још ово:
ХВАЛА, Т. 🙂