Недавно сам на Фејсбуку открила неколико сличица читалачких дневника који су ми привукли пажњу. Онда сам ,,упознала“ гђу Надежду Павловић.
Каже: ,,Почела сма да пишем у основној школи видевши то од неких свјих старијих другарица. Сада пишем пенкалом. Сваки приказ о књизи сем великог наслова и имена писца увек садржи податак како сам дошла до те књиге, купила, узела из библиотеке, добила на поклон…и где сам чула о њој… Волим када у неким новинама пронађем слике и приказ књиге па то залепим, а често су то и неке лепе сличице цвећа да разбију монотонију и дају лепоту, нарочито ако је књига морбидни трилер, а потрудим се да увек напишем да ли ми се и зашто свидела или не… И препишем пасусе који су о животу уопште или дају јасан приказ стила самог писца… У читању сам „сваштар“ све читам и старе и нове, књиге о којима се прича, али послушам савет и оних уличних продаваца о књигама за које нисам чула. “
Још додаје да је књиге почео да купује њен супруг, који ју је увек упућивао да чита класике. Сада је сама, суботом се дружи са својом унуком на коју преноси љубав према књигама, а све остало време чита…и записује.
Делим са свим Читалићима сличице које ми је гђа Надежда послала са жељом да сви направимо овако дивне колекције и једног дана их са сетом листамо.
Ову прилику користим да гђу Надежду позовем на годишње дружење Читалића, које смо ове године заказали за 27. и 28. мај 2017. у Мачкату, општина Чајетина.
А позивам је и у наш Фб-турнир 🙂
Divna posvećenost 🙂