Прича о Српској књижевној задрузи може имати много дирљивих почетака, јер је њена најпознатија едиција пратила и прати Србе где год су бежали, емигрирали, одлазили… Тристотинак ретких и повлашћених власника првих кола Задругиних свакако ће о њима говорити као о најзначајнијој породичној реликвији. Учени Срби говориће са дужним поштовањем о издавачкој кући која опстаје 130 година – кроз ратове, бежанију, политичке и моралне кризе. Непознанице су једино нове генерације. Значи ли још увек нешто традиција, посебност, задругарство?
Даље прочитати на Српски лако овде.
У Србији нема куће у којој се неће наћи макар један примерак књиге Плавог кола. Можда су власници били и неписмени, и нешколовани, али књиге плавих корица као највеће реликвије носили су у недрима и на Церу, и на Колубари, и преко Албаније. Свуда где се српски народ кретао била је и она – Задруга и Плаво коло.
Летопис Српске књижевне задруге духовна је вертикала српког народа. Значај, вредности које негује, удруживање у задругу која је одувек била снага српске породице обавезују нас да и ми с радошћу обележимо вредни празник најстарије српске издавачке куће – 130 година.
Зато, драги Читалићи, подржите нашу сарадњу са Српском књижевном задругом. Позивамо вас да 1. октобра све школе Читалића заискре плавим сјајем и поделе идеју о значају Задруге и задругарства!
Најмање што можемо учинити за себе и своју децу, јесте поучити себе и друге да је Задруга заиста ЗАДРУГА ЧЛАНОВА и да ће јачати само ако је ми јачамо. Постанимо чланови СКЗ.
Приступница, учазница у свет Плавог кола овде
Како бисмо се понашали у духу Задруге, молимо координаторе школских тимова да на школски сајт поставе утиске и неколико фотографија Дана СКЗ а затим да тај чланак поделе на Фб страници Читалића или да доставе Ауторском тиму путем мејла citalici.pisalici@gmail.com